Победу иконопоштовалаца Православна црква слави сваке године - прве недеље Часног поста. Ово славље почело је од патријарха цариградског Методија, када је марта 843. свечано проглашено васпотављање светих икона, у време царице Теодоре и сина јој Михаила Трећег. Названа је та недеља - Недељом Православља, за спомен победе православне вере, православног исповедања над јеретичким заблудама и земним мудровањем. То је та здрава вера, чиста и непроменљива вера, какву је дао Господ Исус Христос, предао какву су проповедали Његови апостоли, потврдили свети мученици, вера како су је изложили васељенски сабори и разјаснили Свети Оци. То је наша светосавска вера, која је давала могућност народу нашег да буде у благодатној вези са Богом и са свима светима и преко које је добијао неодољиву моралну снагу да брани своју независност и самосталност, своју душу и свој образ, да брани своју Светосавску цркву и своју државу.
"Род људски на земљи није друго до најсавршенији иконостас Божји. Овај свет, сви светови, ова васиона, све безбројне васионе и јесу величанствени храм Божји, а људи - иконостас тога храма. Јер је сваки човек посебна икона Божја, посебна слика божја, посебно обличје Божје", пише о. Јустин. Зато је и дат живот човеку, да потпуно себе обоголичи, "имала себе у савршену свету икону Божју".
И Господ Христос је дошао у свет, постао човек, да у човеку васпостави и обнови лик Божји, икону Божју, образ Божји. Не само то, Господ Христос је Својим оваплоћењем, Својим рођењем, благоизволео описати Себе, уобличити Себе, уоквирити Себе у тело људско, те на тај начин постао видљив лик, видљива икона Бога невидљивога, а што и апостол Павле афирмише: "Који је обличје Бога што се не види" (Кол 1, 15).

Све то даје нам могућност и права да Господа Христа, који је видљиво обличје Бога невидљивога, изображавамо на иконама, клањајући им се уз молитвено и побожно поштовање. Да изображавамо Његову Пречисту и Преблагословену Матер Богородицу, Његове анђеле и арханђеле и светитеље на иконама, да им се молитвено клањамо и побожно поштујемо. Светитељи су људи који су живели на земљи светим, вечним божанским истинама. Молитвено поштовање иконама указујемо и зато, што је свака света икона жариште и обиталиште чудотворне благодати Божје која очишћује човека, посвећује и освећује у Господу, нарочито икона Пресвете Богородице. Отуда у Цркви и кроз сву историју, њена стална борба за молитвено поштовање светих икона. За време иконоборства догмат о побожном поштовању светих икона је запечаћен крвљу светих мученика и исповедника и поборника иконопоштоватеља, од којих да напоменемо: св. Германа, патријарха цариградског, Стефана Новог, Тарасија, Григорија другог и трећег, папе римске, а изнад свих Јована Дамаскина и Теодора Студита. Духовни Оци Седмог васељенског сабора потврдише печатом сагласности богооткривено учење Светог писма и Светог предања о побожном поштовању светих икона; они су осудили иконоборце и донели одлуку: Онима који не поштују иконе - анатема! Онима који називају иконе идолима - анатема! Они који говоре да свете иконе нису предане од Светих Отаца - анатема!
Представљајући обличје светитеља, тог свештеног суда благодати Божје, тог храма Духа Светога, свете иконе изазивају молитвено расположење и појачавају поштовање према светитељима. То се поштовање изражава: молитвеним созерцањем светих икона, побожним клањањем, побожним целивањем, кађењем светих икона, палењем свећа пред њима и томе слично...